utorak, 13. rujna 2016.

Dnevna promišljanja

Šta je zajedničko svim ljudima na svijetu:
Što im je djetinjstvo dosadno, žure da odrastu, a potom bi željeli ponovo da budu djeca.
Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što žive kao da nikada neće umrijeti, a onda umiru kao da nikada nisu živjeli.


Životne pouke djeci?
Da nauče, da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Da nije najvrijednije ono što posjeduju, nego ko su u svom životu.
Da nauče kako nije dobro da se upoređuju s drugima. Kako nije bogat onaj čovjek koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba.
Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povrijedi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izliječi.
Da shvate kako postoje osobe koje ih nježno vole ali to ne znaju da kažu, ni da pokažu.
Da nauče da se novcem može kupiti mnogo, osim sreće. Da dvije osobe mogu da posmatraju istu stvar, a vide je različito.

Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve tvoje mane a ipak te voli.
Jer, ljudi će zaboraviti šta si rekao, ljudi će zaboraviti i šta si učinio ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima probudio !! "



                                                                              


petak, 2. rujna 2016.

Šta ako...

„Šta ako u poslednjim danima života shvatim da sam ostala na pogrešnom mestu onda kada je trebalo ici dalje? Šta ako me je nešto cekalo baš tamo gde me je mrzelo da prodjem? Šta ako bi sve bilo drugacije i neuporedivo bolje da sam se u pravom trenutku setila prave recenice, jedinog moguceg odgovora na postavljeno pitan...je? Šta ako nisam okrenula glavu kada je trebalo i ako nisam ugledala nešto što je neizostavno bilo namenjeno meni? Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i cini vam se da mu pripadate. Ponekad, medjutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogucih života. I svi ovi drugi životi vas peku kao tek narasli plikovi“
Jelena Lengold – „Baltimor“